:) :) :)
I kada je poslednja nada,
bila pred izdahom,
vratila si mi osmeh na lice,
u tom trenutku instantom.
Ne znam te dugo,
a kamoli uzivo,
bila si tu za mene,
i kada je pravo bilo krivo.
Zaljubio sam se u gresku,
ove fikcije neta,
tako se lepo osecam kraj tebe,
kao majka kraj svog deteta >:D
Pravim se da ne vidim,
koliko bole me tudji dodiri,
uspeo sam to da prevazidjem,
i s' poda svoj razum pokupim.
Na neki nacin,
nije mi bilo svejedno,
mogao sam se bilo kome obratiti,
ali imam dozu poverenja u tebi.
Nije li to malo tuzno,
sto i pored zivih bica mojih,
sto zive uz i kraj mene,
da nadjem utehu u tebi,
ne znajuci te, i spasivsi me,
da mi srce ne svene.
Da li ti postojis tu,
kao andjeo cuvar za ostavljene,
ili si obicno zivo bice,
povlasceno iznad ove kolotecine?
Mozda se pitas, zasto
sve tebi pricam?
Pa kome se sin obratiti ako ne,
svojoj majcici :))))
"Nema niceg vise sad u meni,
svuda oko mene pogledi tvoji,
tuga i bol sve u mendi drobe,
prazan sam kao zidovi moje sobe"
Taj stih mi je bio kao sida,
neizleciv nijednim lekom,
pracen je paznjom,
tom potrebom prekom.
Reci umeju da lece,
iako su samo nabacan na ekran hladni,
i svi ti nezasiti osecaji,
kraj kojih bismo vecno ostali gladni.
Hvala sto postojis,
sto si mom zivotu unela mnoge boje,
ne daj se sitnim stvarima,
jer ti mozes od svih jace,
od svih mnogo bolje...!
Mozda ce neko naci greske u pesmi. Mozda se nekome nece svideti. Meni je savrsena. Savrsena jer je posvecena meni, od jako drage mi osobe. Jednog malog decaka, koji mi je postao jako, jako drag, cak i moj internet sin :) he,he...
