Много лоших ствари... Много лоших мисли... предосећања...

Волим зиму... Не волим Нову годину...

Можда јој се по први пут радујем од кад постојим... Можда јер желим да идућа почне и буде другачија... Не знам зашто сви људи чекају ту Нову, да почну нешто ново, другачије... ево крените од сутра да се смешите пролазницима, устајете старијима у превозу, загрлите пријатеље и кажете им да их волите... Крените од сутра да мислите, желите и чините боље за себе, а потом и за друге...

Докторка ми је рекла да имам блажу депресију... Не знам да ли да јој верујем... Не знам да ли себи да верујем... А лоше сам...

И није то зато што ми се константно слушају баладе, нити зато што не излазим толико из куће... Нити је то због тога што сам одвојена од маме и тате... Нити зато што имам фрку на факсу... А не учи ми се... Не знам... ето само сам се пробудила једног дана и није ми било ни до чега... ама баш...

И нисам била више она мала насмејана девојчица, која може да дотрчи до краја света, и натраг... Не знам... можда сам само тражила пажњу...

Сад ми је мука од превелике пажње... Мука ми је од сваког биће све у реду, и од сваког ти знаш да ми тебе волимо... Мука ми је од оних који никад нису били ту за мене, а сада су одједном анђели... А како им рећи кад су то твоји најближи...

По први пут ми се не иде кући... По први пут сам почела да градим СВОЈ живот, коначно... вала време је... по први пут нисам размажени идиот који се свега боји, већ имам снаге да се суочим са свиме... А по први пут ми то не дозвољавају...

Чудно је то, кад нисам смела, није било никог... сад су сви одједном ту... ха...

На један дуг, дуг период заборавила сам себе и своја осећања... Своје жеље и потребе... Своје ја...

Узела сам Нову годину као догађај који ће обележити моје ЈА... као велики испит... за себе...

Не дозволите људима да вам украду Вас, не дозволите себи да изгубите Себе... Много се тешко после налазите...